Moji konfetići

Moji konfetići - poezija s presikorske gramaci

                    MOJA DUŠA JE OTPRT LIBRET
                                    (Beseda za libret)

    Beleca vela je skrijena va sakemu od nas i va sebe cuda sunca i teplini nosimo. Neki put to pride na videlo samo ako besedi zapišeš. Ja son pisat pocela va jenen hipiće kad mi se paralo da stojin pred ziden preko kega ne moren pasat. Iskala son oni bokunić slamice ka će me škapolat od dišperiji, da se od vele nesreći ne utopin. Rivala son, namesto zaprta va samine, zaplakala son va verse. So forco i enerđijo ko son z letami sprovljala va sebe rasula son va besedi. Va sebe son ćutila mir, divento je mir, neki cudan mir, se je laglje bilo.
    Sada je se tu, na jenen meste, va librete kega darovujen sakemu kamiku presikorskemu ki mi je dava forco i kuroj za dih i mrvico življenja.

Za ne vervat, cudno, cuda puti son pensala da pišen samo zose i za svojo dušo. Sada vidin da so besedi ke son napisala ubošle svet, zapazila son da pišen i za drugeh. Va moje besede ljudi sebe nojdo i reko mi da njin je don bogateji kad nojdo šenjol mojega lapiša. Lepo je kad moja beseda nojde neko prozno mesto va neke druge duše da samo dopuni neki pensjerin ili potakne onega ki prošteje da se nopeda torno mojemu versu.
    Divertiment je veli poć za ten da i drugega pježojo pađini libreta ki na kopertine ima mojo ime.
Iman velo potrebo liberat se težini ko va sebe nosin. Lepo je nadvertit se i znat da va sebe nosiš jeno tonelodo amora ki samo kambjiva kolor ali ne more nikad se zgubit, lepo je spoznat da si z neken podeli sebe.
    Ako vas ta libret moj kontento, znat ćun da son diventala bolja, s pjaceron sako besedo darovujen.
  Ako va mojeh besedah neste nošli bokunić sebe pustite libret z bondi...ja znon da će prit don kad ćete ga poželit opet va ruki zet i va njin noć i mene i sebe. Si smo mi samo ljudi, sejni, jedon drugemu spodobni, saki svoj križ nosi.

Ako se ki pita zoc moj libret na svoje copertine nosi ime Moji konfetići, na prvo ćun reć da je libret dobi ime po jene moje poezije s ten titolen. Moji konfetići so življenje, amor, radost, žalos, dolor. Moji konfetići so i one poeziji ke so nagrajene i za keh son s kurajen slala na natječaje a one so prepoznate i dobile zato premijo. Takoveh je dosta, cuda njih ni va ten librete , one so na standarde, a med kopertinami od Mojeh konfetići spravila son samo one ke son napisala na nase labinjonske cakavice.

Tako mi je srce reklo, ja son ga poslušala.

                                                   

Mornica

 Mornica, kolanica

od držlja i sunca

sto i jedon kolor

sto i jedon koncić

ki rikamuje

si puti

od mora

do mojega klancića

 

va merlići srebrni

selo je obukla

čelestin i blu

nebu darovala

voblaku rikamala

štomanjo sedeno

mene va

kolor od luta zavila

 

po njejnen šenjole

ja korak po korak brojin

hipić sreći

belo jedro,

borkica od oreha manja

moja so šperonca

kolori od mornice

blagdan vocijan

 

mesecino mi darovoj

 

duše nagrišpane

mornico darovoj

da zakanton

da potecen

da spoda nje pason

va svet ki je bolji

 od ovega

 

Hrvatski sabor kulture 2016.-

 35. Susret zavičajnih književnika-

pjesma kvalificirana kao antologijska-

 Pohvalnica za poetska ostvarenja

na polju dijalektalnog izričaja

 

 

 

Poezija

 Poezija neso samo bačini,

dok amor i romantika guštoža te dindoliva

ni dih od namoraneh

kad mesecima hi buša

poezija ni samo od tića krel

ka poleti va novi mladoletak

ni rožica ko na oltor nosiš,

znamenje Bogu i vere darovuješ

 

Poezija je i jod, dolor i bol i stroh,

i dižgracija i nevera va duše,

od srca šijon kega

samo horta bela trpet more

i duša ranjena kapi

 

Poezija je oni mižolić zadnji,

kega popiješ kad te težina pretisne

i kad ne znoš ku ćeš

od veseliji klotit i va oblake sanjat,

ku ćeš se zgubit

va vremene i bremene

keh ti don na put stavi

 

Poezija je ona bukaleta rasana

od ke va jenen žljuke

popiješ so prokljestvo svojega deština

i oni zadnji žljuk

kega va grlo nagneš

da ti gramacoda življenja

laglja bude.